Zaplovili nautika, lov i ribolov: Na pravom kursu

Međunarodni sajam nautike, lova i ribolova počeo je sa radom u četvrtak 4. aprila i trajaće do ponedeljka 8. aprila 2024. godine.

Sajam namenjen ljubiteljima i korisnicima svih vrsta plovila, sportova na vodi i ronjenja, opreme za lov i ribolov, nautičke, kamp i autdor opreme održava pod sloganom „Kurs može biti samo jedan“. Ova manifestacija je već decenijama prilika da se predstave aktuelni trendovi i dometi u različitim segmentima domaće i regionalne nautičke privrede i lovne i ribolovne delatnosti, od industrijskih i ekonomskih do sportskih, rekreativnih ili turističkih.

Početak rada sajma u halama 1 i 4 Beogradskog sajma svečano je označio ministar privrede u Vladi Republike Srbije Slobodan Cvetković rečima da i slogan manifestacije „Kurs može biti samo jedan“ govori i o kursu Srbije koji može biti samo jedan – skok u budućnost.

„Brojni plovni putevi koje ima Srbija istovremeno su i njen krvotok i potencijal za uplovljavanje u svetske tokove“, rekao je on. „Srbija je zemlja izuzetnih nautičkih potencijala, dve međunarodne reke – Dunav i Sava, jedna međudržavna – Tisa, koje kroz Srbiju protiču u dužini od skoro 1.000 km, razgranata mreža kanala od skoro 680 km… Sa bogatim kulturnim nasleđem, tvrđavama, arheološkim nalazištima i religijskim objektima na svojim obalama… Sve to će uz aktuelne i predstojeće infrastrukturne projekte pospešiti vodno povezivanje Srbije sa svetom, ali i zlatni skok u budućnost u vezi sa izložbom Ekspo 2027. Tada će Beograd biti centar poslovnog sveta, pa i onog koji dolazi u Srbiju vodnim linijama. O tome govore projekti kojima se predviđa izgradnja pristaništa, marina, pontona, nabavka eko čamaca za prevoz turista i sl.“

„Osim toga, transport rekama je nekoliko puta jeftiniji od drumskog. Tako bi oživljavanje plovnih puteva i plovnosti uopšte doprinelo i razvoju gradova koji se nalaze uz reke, pa samim i tim i privrede u celini“.

„Zahvaljujući svojim prirodnim bogatstvima i mogućnostima za uzgoj gotovo svih vrsta divljači, i za ljubitelje lova i ribolova Srbija predstavlja pravi raj. Ne bez razloga, srpska lovišta spadaju među najbogatija divljači i ribom u Evropi, što je svakako ozbiljan privredni i turistički potencijal. U vezi s tim ne treba zaboraviti ni gastronomski turizam.“

Na štandovima ovog sajma nalaze se naše ponude i dometi u dostizanju svih tih prednosti i ciljeva, a na nama je da ih iskoristimo u najboljem zajedničkom interesu – zaključio je ministar.

Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine, ukazao je na izuzetan značaj vodnih potencijala i plovnih vodnih puteva za razvoj turizma u Srbiji. Nivo pristajanja kruzera dostigao je pretpandemijski broj, ali ne i po broju gostiju, što je kratkoročni cilj. Očekuje se da u narednim godinama broj turista koji kruzerima dolaze u našu zemlju raste po stopi od 15 posto godišnje.

„Kroz projekat Zaplovimo Srbijom“, rekao je on, „preduzimaju se ozbiljni radovi na izgradnji odgovarajuće nautičke infrastrukture, pre svega na Dunavu. Započeti su radovi na izgradnji najveće marine u Velikom Gradištu, treba da počnu radovi i u Golupcu, Banoštoru, Majdanpeku, Donjem Milanovcu… Do sledećeg Sajma nautike verovatno će veći deo ovih projekata biti završen“.

Lovni turizam je takođe ima veliki potencijal zbog velikog broja životinjskih vrsta koje postoje u Srbiji. Međutim, ni u ovoj oblasti broj lovnih turista ne prati objektivne mogućnosti, pa je u planu i povećanje smeštajnih i drugih uslužnih kapaciteta, pre svega za strane lovce.

Nenad Ivanišević, sekretar za privredu i turizam Pokrajinske vlade AP Vojvodine, rekao je da Vojvodina sa svojih 11 mikrolokacija ima ima značajne potencijale za razvoj nautičkog turizma, na rekama i kanalima. U tom kontekstu pristan u Banoštoru treba da da novu dimenziju u razvoju ove privredne grane.

Posetiocima je na raspolaganju reprezentativna ponuda glisera, jahti, jedrilica, čamaca, skutera, brodskih i vanbrodskih motora, opreme za sportove na vodi, obuke, čartera i drugih elemenata nautičkog turizma.

Značajan deo izlagačkog programa prilagođen je rečnim nautičarima, ljubiteljima Save, Dunava, jezera i plovnih kanala. Uživaće u regatama, splavarenju i ostalim sportsko-rekreativno-turističkim aktivnostima koje omogućuju vodni potencijali Srbije.

Učešće na sajmu obezbedilo je više od 100 direktnih i indirektnih izlagača iz pet zemalja, obećavajući ekskluzivan i inovativan izložbeni sadržaj.

Ne izostaju ni domaći ni modeli svetskih popularnih brendova, uključujući i one vredne više stotina hiljada evra, koji, po pravilu, izgledom i cenom privlače najveću pažnju posetilaca, upravo oni koji kupce pronađu već u prvim satima po otvaranju sajma.

Publici skromnijih prohteva na raspolaganju su i jeftinija plovila – pecaroški i gumeni čamci, razne gume za vožnju… Poseban sektor su skuteri, za koje interesovanje iz godine u godinu raste.

Lovno-ribolovni segment sajma, koji je poslednjih godina u više nego očiglednoj ekspanziji, promoviše i razvoj lovnog i ribolovnog turizma, predstavlja nove proizvode i opremu distributerima, lovcima i ribolovcima i ističe mogućnosti razvoja lovnog turizma u Srbiji. Najveći uvoznici i distributeri predstavljaju lovačko naoružanje, municiju i konfekciju, štapove za pecanje i sav drugi ribolovački pribor. Tu su i zanatlije, čiji su proizvodi postali poznati i traženi širom sveta, gde god je ovaj vid sportsko-rekreativnih aktivnosti popularan.

SERVISNE INFORMACIJE
Radno vreme sajma je od 10 do 19 časova, poslednjeg dana sajma od 10 do 16 časova.

Ulaznica košta 500 dinara, grupna 300.

Parking za automobile u sajamskom krugu plaća se 150 dinara po satu.

Izuzetna pogodnost za posetioce je činjenica da karta kupljena za ovaj sajam važi i za 29. Međunarodni sajam hortikulture – Beoplant Fer, koji se od 4. do 7. aprila održava u halama – 1A i 2A. Važi obrnuto i za karte kupljene za Sajam hortikulture.

U sklopu tradicionalno bogatog pratećeg programa, posetiocima i gostima su na raspolaganju, pored eksponata, saveti, edukativne sesije, demonstracije, projekcije, stručna predavanja, promocije i izložbe. Posebnim tematskim oblastima, kao što su ronilačka oprema i vodeni sportovi, vodni turizam, plovidba rekama i kanalima, nove tehnologije i bezbednost na vodi, ribolov i druge aktivnosti vezane za nautiku, naglašavaju se i privredni, turistički, naučno-istraživački i sportski aspekti korišćenja vodnih resursa, značaj plovne i lučke infrastrukture u kontekstu celokupne nautičke privrede.

U nastavku je okvirni plan dešavanja u okviru Pratećeg programa.